Шта је миграциона туга? Да ли се мигранти могу ослободити осећаја губитка и измештености?

Silhouette of young Asian mother and cute little daughter looking at airplane through window at the airport while waiting for departure. Family travel and vacation concept

Migratory grief often relates to the tangible and intangible losses migrants experience when they move countries. Source: Moment RF / d3sign/Getty Images

Напуштање домовине и започињање живота у страној земљи често изазива вишеструке психолошке проблеме. Услед културног шока и прилагођавања новом поднебљу, код многих се јавља сложен осећај измештености и губитка идентитета. Шта мигранти могу да предузму да би се изборили с тим тешкоћама и да би се поново осећали „целовито“?


Најбитније
  • Миграцијска туга је сложена и вишеслојна
  • Кад је осећање губитка неопипљиво теже се с њим изборити
  • Дуготрајна туга може одложити доношење важних животних одлука и угрозити будућу стабилност
  • Оздрављење може бити сложен процес који није исти за све, али помоћ је доступна
Туга је у контексту миграције једно вишеслојно осећање. Од географске удаљености, преко губитка свега познатог и мрежа подршке, до осећаја неприпадања, нови мигранти се истовремено боре са вишеструким губицима.

Иза стреса изазваног првобитним културним шоком и налетима носталгије, као и проблема због језичке баријере, многи мигранти и избеглице имају осећај материјалног или нематеријалног губитка који може озбиљно да наруши њихово здравље и односе с другим људима.

Ова осећања се често називају миграционом тугом.
“Када неко осећа тугу након губитка, најчешће је тај губитак лако идентификовати. Изгубили сте драгу особу или кућног љубимца, или сте изгубили кућу, и то се веома лако идентификује, и тужни сте и љути и потресени, али ипак имате неке одговоре", објашњава доктор Грант Блашки,
главни саветник за клиничка питања у организацији Beyond Blue.

Мигранти, међутим, такође имају осећај нејасног, неодређеног емотивног губитка, с којим је због његове недефинисаности тешко изаћи на крај, сматра доктор Блашки.

[Мигранти] имају осећај губитка идентитета и друштвеног положаја … Наилазе и на потешкоће у комуникацији, како у формалним ситуацијма тако и у неформалном разговору.
Dr Grant Blashki, Beyond Blue Clinical Lead
Sad and depressed woman using smartphone at home.
The nature of ambiguous loss means emotional closure becomes elusive. Source: Moment RF / Maria Korneeva/Getty Images
Клинички психолог Хорхе Ароче, рођен је у Уругвају и извршни је директор Службе за лечење и рехабилитацију људи који су преживели мучење и трауму. То је организација која избеглицама нуди псхихолошку подршку.

Он такође верује да миграциона туга често потиче од комбинације чињеничног губитка и немерљивог губитка, који се јавља кад изгубите осећај блискости, везаности за место и припадности мрежама подршке.

"Можемо да тугујемо за пријатељима, рођацима, драгим људима и местима. То је туга за опипљивим стварима које смо оставили и којима више немамо приступ."
Asian mother and daughter talking to family on laptop
Credit: Ariel Skelley/Getty Images
"Миграциона туга се односи на мање опипљиве ствари, као што су идентитет и статус који смо некада имали, било у формалном окружењу, као што је радно место, или неформалном друштвеном животу."

Господин Ароче каже да се код економских миграната и избеглица осећање туге јавља посебно у тренуцима кад у новој земљи постигну неки успех и да често имају осећај да своју тугу не могу јавно да испоље јер осећају кривицу зато што су преживели.

“[Економски мигранти и избеглице] могу да се осећају кривим зато што се жале … док се њихови рођаци и драги људи још увек налазе у земљи порекла, где се носе са много горим, често опасним ситуацијама,” објашњава господин Ароче.

Он, међутим, упозорава да је важно да мигранти признају и испоље своју тугу, да би је могли превазићи.
Young man looking out of the window in flying airplane during sunset
Source: Moment RF / Alexander Spatari/Getty Images

Механизми суочавања

Председавајући организације Камал Шарма рођен је у Индији и извршни је директор консултантске фирме Резилум, која нуди обуку за стратешко лидерство и отпорност. Када је тек стигао у Аустралију, каже да је имао проблема да схвати где се уклапа.

Временом је научио да осећај измештености може превазићи тако што ће прихватити чињеницу да се његов идентитет променио.

Иако господин Шарма признаје да опонашање културних простора домовине и дружење са земљацима пружа утеху и сигурност новим мигрантима, он верује да је подједнако важно да се буде отворен за упознавање нових људи и стицање нових искуства.

“Мислим да постоје позитивни и негативни механизми суочавања”, каже он.
Позитивни механизми односе се на истраживање себе у овом новом окружењу, на остављање свега што вам не користи и усвајање нових идеја које вам помажу да напредујете.
Kamal Sharma Rezilum CEO and R U OK? Chair.
"Негативни механизми се јављају кад се држите искључиво своје групе, не прихватате изазове него настојите да све остане апсолутно исто онако како је било у тренутку када сте отишли."

"Мислим да је веома важно да прихватите изазов, да откријете ко сте и да истражујете свој идентитет у другој култури."
Young couple embracing in airport, man in military uniform
Credit: Mike Powell/Getty Images
Стручњаци за ментално здравље кажу да неки мигранти непрестано осећају несигурност и имају помешана осећања, што им онемогућава да на време донесу важне животне одлуке, што може да се негативно одрази на њихову будућу стабилност.

Мигрантима у новој земљи недостају мреже подршке, што често доприноси усамљености, анксиозности и раздражљивости.

Камал Шарма, који се школовао за монаха, каже да се ови проблеми могу превазићи путем учествовања у локалном културном животу и проналажењем начина да се интегришете. Његов начин био је ангажовање у тимским спортовима.
Али осим практичних корака, попут учлањења у неки клуб, вежбања или медитације, постоји и неколико филозофских приступа које можете применити у зависности од тога да ли више волите источњачке или западњачке методе.

Господин Шарма објашњава да западна литература која је њему позната говори о томе како да се прилагодимо промена и како да их искористимо за властити напредак, али да се источњачка фокусира је несталност и на то како да прихватимо несталност, да „сурфујемо“ кроз животне успоне и падове, што је по њему много моћније.
Two women sitting in armchairs and talking. Woman psychologist talking to patient
Migratory grief can manifest itself both physically and psychologically. Physical symptoms can include poor sleep, tiredness, and feeling run down. Source: Moment RF / Fiordaliso/Getty Images

Пратите како се осећате

Стручњаци за ментално здравље препоручују да радите на развоју самосвести. То значи да обратите пажњу на то како се осећате и да потражите помоћ ако вам је тешко.


“Код многих људи који тугују јављају се секундарне последице, као што су сукоби у кући или на послу, а понекад и прекомерна употреба алкохола”, објашњава доктор Блашки.

Иако се симптоми губитка код миграната често појављују и нестају током низа година, туга која предуго траје и која се не контролише може прерасти у нешто озбиљније.


Др Блашки каже да у знаке клиничке депресије спада свеопшти осећај безнађа који траје месецима и негативно утиче на способност особе да се дружи, обавља радне задатке и успоставља везе са другим људима.
Woman psychologist talking to patient
Those suffering those acute symptoms should visit their doctor (GP) or call a mental health hotline, such as Lifeline, or Beyond Blue. Source: Moment RF / Fiordaliso/Getty Images
Међутим, стручњаци за ментално здравље кажу да је такође важно да себи дозволите да осетите и разумете свој губитак. Туга није знак слабости нити мањка снаге. Не постоји једноставна формула како да се изборимо са осећањем губитка. Она је веома сложена и за свакога другачија.


“Сваки губитак је донекле и траума, а траума може да се реши на два начина: могу се лечити симптоми трауме или се може лечити траума. Рекао бих да код миграционе туге морамо да лечимо обоје”, каже господин Шарма.

Реч „излечити“ значи „зацелити“, што ће рећи постати целовит и у новом окружењу.

“Пустите оно старо и направите место за ново. Избор игра велику улогу у процесу лечења", закључује господин Шарма.

Ако вам треба психолошка помоћ, позовите на 13 11 14 или на1800 22 46 36.

Share