Насиље у породици и домаћинству се до недавно сматрало личним, а не друштвеним проблемом. Међутим, статистички подаци јасно указују на то да су многобројни људи у Аустралији жртве насиља почињеног од стране чланова породице.
Једна од шест жена и један од осамнаест мушкараца били су изложени физичком или сексуалном насиљу од стране партнера с којим живе.
„Породично насиље је термин који се користи да означи насиље које се дешава у оквиру породице или домаћинства", објашњава др Нада Ибрахим, стручњак за породично насиље у Центру за заштиту деце Универзитета Јужне Аустралије.
Насиље у породици може да се односи на насиље између партнера, злостављање деце и старијих особа, злостављање између браће и сестара, као и родитељско злостављање. То је било који облик насиља који се дешава у породичном окружењу.Dr Nada Ibrahim, University of South Australia's Centre for Child Protection
Када говоримо о насиљу у породици, оно не мора да буде само физичко. Насиље може имати и друге облике као што су психичко и економско злостављање, узнемиравање или принудна контрола.
Др Ибрахим каже да неки људи још увек имају застарело схватање насиља и не препознају да насиље такође може да буде ненамерно и да не мора да буде искључиво физичке природе.
„У неким културама се само физичко насиље сматра насиљем у породици и као такво заједница га не прихвата и не толерише. То је зато што је то видљив облик насиља, али те заједнице веома тешко препознају друге облике насиља у породици и домаћинству, нарочито вербално, психичко или економско злостављање, као и дрштвено злостављање, у коме су појединци изоловани од заједнице“, објашњава др Инбрахим.
У неким случајевима, верска уверења или притисак чланова шире породице могу да погоршају ситуацију насиља у породици.
С обзиром на то све службе које се баве насиљем у породици нису обучене за рад који захтева познавање интеркултуралних нијанси, у Аустралији постоје многе организације, као што је inTouch, које су специјализоване за питања насиља у породици у мигрантским и избегличким заједницама.
Ану Кришнан је директорка међукултуралне консултантске фирме која помаже организацијама да што боље изађу у сусрет културолошки и језички различитим клијентима у случајевима превенције насиља у породици, као и у вези са другим питањима.
Она упозорава да притисак коме су мигранти изложени понекад може да доведе до насиља у породици.
„Чланови мигрантске заједнице имају додатни стрес због суочавања са животом у новој култури, проблема запошњавања и могућности за каријеру, а врло чест изазов представља и родна равнотежа, која је другачија него у њиховој матичној земљи и која дешава се контексту потпуно нове и слободније културе.“
Госпођа Кришнан такође наглашава да је превенција насиља у породици ефикасна само када је укључена цела заједница.
„Потребна је велика подршка која ће женама дати храброст или самопоуздање да затраже помоћ. ... Жене врло често због срамоте не пријављују насиље у браку. Морамо да отклонимо ту срамоту и да им кажемо да је у реду да причају о томе, јер оне нису криве,“ каже она.
Треба да постоје и програми за подизање свести унутар заједнице, тако да други чланови заједнице могу да се окупе и помогну жени која је изложена насиљу у породици, тако да она нема утисак да ју је заједница напустила.Anu Krishnan, Director of Kulturebrille
Госпођа Кришнан каже да додатну препреку за мигранткиње представља и то што су често изоловане и не знају коме и где да се обрате за помоћ.
„Оне се плаше да пријаве насиље, а чак и да пријаве, где могу да се склоне? Нису навикле да им други пружају помоћ нити да иду у сигурне куће. Већ имају предубеђења о томе како изгледају та уточишта.
„Многе жене имају проблема са визом и могуће је да су финансијски зависне од партнера. Понекад немају могућност да узму децу и да се преселе."
Венди Лобвејн је виша менаџерка Програма за превенцију насиља над женама при АМЕС-у, организацију која пружа подршку мигрантима у Аустралији.
Она каже да је важно да се и мушкарци укључе у ове иницијативе.
„Мушкарци могу да имају важну улогу и да се залажу за међусобно поштовање мушкараца и жена, да успоставе однос поштовања према женама и да скрену пажњу један другом сваки пут кад примете да неко ниподаштава женско искуство или неозбиљно схвата насиље над женама.“
READ MORE
How can you ensure sexual consent?
Мигранткињама које постану жртве насиља у породици тренутно на располагању стоји неколико служби, а многе од њих сарађују са тумачима и пружају услуге на неколико језика.
Ако сте изложени насиљу у породици, то можете пријавити и свом лекару опште праксе, који вас може посаветовати и упутити на наделжене службе близу места где живите.
Али ако се налазите у непосредној опасности, Венди Лобвеjn каже да одмах треба да позовете службу за хитне интервенције на број 000.
„Многе жене признају да се плаше тога да се умеше полиција, јер мисле да ће то бити почетак разарања њихове породице. Али полиција се све више обучава како да поступи у случајевима насиља у породици како би сачували безбедност људи, а не довели до окончања бракова или веза.“
Где се можете обратити за помоћ:
- Ако сте жртва насиља у породици или знате некога ко јесте, за помоћ се можете обратити на број .
- Ако вам треба психолошка подршка, можете контактирати , на 13 11 14 или на 1800 22 46 36.
- Ако вам треба тумач, позовите 13 14 50.
Емитовање СБС-овог оригиналног трилера Сигурни дом почиње у четвртак, 11. маја у 20:30 на СБС и .
Сигурни дом је узбудљива драма која се бави причама које стоје иза медијских наслова о епидемији породичног насиља. Људима који стоје иза бројева, причама које стоје иза стастистичких података.
