Савезна влада је крајем новембра повукла свој контроверзни закон о нетачним информацијама.
Предлог амандмана на Закон о комуникацијама из 2024 (Combating Misinformation and Disinformation Bill 2024), који се односи на борбу против нетачних имнформација и дезинформација, претходно је прошао у Представничком дому Парламента, али је недуго затим повучен.
„На основу јавних изјава и консултација са сенаторима, јасно је да не постоји начин да се овај предлог законски усвоји кроз Сенат“, рекла је министарка комуникација Мишел Роуланд.
„Предлог је био фокусиран на борбу против најозбиљнијег штетног садржаја на дигиталним платформама и садржао је појачану заштиту слободе говора,“ додала је министарка.
Међутим, неколико сенатора је изразило забринутост да би закон могао негативно да утиче управо на слободу говора.
LISTEN TO
Can we fight misinformation without threatening our freedom of speech?
SBS English
09/09/202406:20
Влада је првобитно изразила забринутост за демократски слободан проток информација, нарочито на дигиталним платформама, где лако могу да се шире обмањујуће или лажне информације штетне за Аустралијанце.
Предлог закона је имао за циљ да се бори против ове појаве тако што ће „оснажити“ провајдере дигиталних комуникационих платформи да реагују и управљају ризиком који представљају дезинформацие и нетачне вести.
У изјави у којој се објављује повлачење закона, министарка Роуланд је признала да „ниједна мера не представља савршено решење“.
„Морамо наставити да побољшавамо мере заштите, како бисмо осигурали да дигиталне платформе нуде бољу заштиту за Аустралијанце“, рекла је она.
„Бољи баланс“
Према оцени Светског економског форума (WEF), нетачне информације и дезинформације су тренутно највећи глобални ризик.
Владе широм света уводе прописе за борбу против тог ризика.
Међутим, у WEF сматрају да је мало вероватно да ће брзина и ефикасност ових регулатива моћи да одговоре темпу развоја.
У разговору за SBS Examines, комесарка за људска права Лорејн Финли рекла је да регулатива мора да постигне прави баланс.
„Морамо да размотримо проналажење боље равнотеже између слободе говора и безбедности на мрежи, јер морамо да обезбедимо да онлајн простори буду безбедни, а да се притом непотребно не ограничава слобода говора“, рекла је Финли.
„Једна од кључних ствари које треба да урадимо је да заштитимо виталност демократије, која омогућава да имамо присутне различите идеје, перспективе и гледишта на грађански и конструктиван начин.
„Морамо да пронађемо равнотежу између стварања безбедних онлајн простора и заштите слободе говора У Аустралији“, истакла је комесарка за људска права.
Како још владе могу да се супротставе дезинформацијама?
Ика Трајсбург, истраживач у Центру за градове Универзитета у Мелбурну, развила је приручник за борбу против проблема дезинформација на локалном нивоу.
„Локални нивои власти су они којима се највише верује и који су најприступачнији. Агилни су, уткани у локалну заједницу, добри за сарадњу и све одговорнији за решавање заиста сложених друштвених проблема“, рекла је Трајсбург за SBS Examines.
Овај приручник пружа три фазе стратегије за борбу против дезинформација: превенцију и рано откривање, затим превенцију ширења и на крају њихово раскринкавање и опоравак.
Трајсбург и њен истраживачки тим открили су да је неопходан нестраначки приступ, јер политичке поделе представљају плодно тло за ширење дезинформација.
LISTEN TO
What is misinformation and disinformation?
SBS Audio
16/09/202404:35
Шта се дешава када се политика умеша?
У образложењу закона, под насловом „Импликације на људска права“, дато је упозорење да би закон „могао ограничити нечије право на приватност и слободу говора“.
Мере које би провајдери дигиталних комуникационих платформи могли да предузму, ако би им закон то дозволио, могле би бити "превише опрезне" када је у питању регулисање садржаја, наводи се у документу.
„Оне би могле имати застрашујући ефекат који би могао да оптерети слободу говора“, наводи се.
Постоје ли други начини за деловање?
Када је у питању регулисање нетачних информација и дезинформација, неки кажу да одговорност не би требало да падне на владе.
Коментатор и заговорник слободе говора Џош Сепс рекао је за SBS Examines да терет пре свега треба ставити на технолошке компаније.
Према његовом мишљењу, оне би требало да буду транспарентније.
„Заузео бих агресиван приступ у погледу регулисања отворености и захтевао бих да имамо приступ истраживањима о томе шта компаније друштвених медија раде, на које врсте садржаја нас усмеравају њихови алгоритми и какав утицај то има на квалитет говора који кружи на мрежи“, рекао је господин Сепс.
„Мислим да је вероватно лакше пронаћи решење за то, него за шири културни проблем - како одржати цивилизацију спојену заједно када свака особа на мрежама прати сопствени поглед на свет који је формиран појединачно за свакога од нас“, закључио је Сепс.
LISTEN TO
Do Australians have freedom of speech?
SBS English
02/09/202403:31
Напомена редакције: Овај чланак је ажуриран 3. децембра 2024. како би се разјаснили разлози за повлачење закона.
