Зависност од дувана један је од водећих узрока смрти и болести које се могу спречити.
Процењује се да од последица пушења у Аустралији годишње умре више од 20.000 људи. У светским оквирима бројке су још алармантније и показују да су цигарете примарни узрок смрти чак осам милиона људи сваке године, укључујући ту и преко милион непушача, који оболе услед изложености дуванском диму.
Здравствени стручњаци указују на то да је пушење директно повезано с тешким болестима попут карцинома плућа и грла, као и са срчаним обољењима и разним другим респираторним и кардиоваскуларним болестима.
Како би се пажња јавности скренула на овај горући проблем јавног здравља, и овог 31. маја Светска здравствена организација обележава Дан без дуванског дима.
Кампање се организују на нивоу држава широм света, па тако и у Аустралији. Централни догађај биће одржан у Бризбејну, на Универзитету Квинсленда. Реч је о истраживачком научном симпозијуму, на којем ће учествовати научници из Аустралије, Новог Зеланда, Холандије и Јужне Кореје.
Главна тема научног скупа биће Аустралијска национална стратегија за борбу против употребе дувана, која је заузела значајно место и у недавном савезном буџету.
Влада је издвојила више од 600 милиона долара за спровођење низа мера које треба да допринесу смањењу употребе цигарета, али и вејпова, који такође носе велике здравствене ризике.
Највећи део тих средстава биће усмерен на успостављање националног програма скрининга плућа, као и на кампање јавног здравства како би се утицало на људе да не конзумирају дуван и електронске цигарете.
Ускладићемо начин на који порез третира дуванске производе, како би дуван за мотање и произведене цигарете били једнако опорезовани.Савезни министар здравља Марк Батлер
Значајан део овог новца биће обезбеђен од повећаних акциза на дуванске производе. Почевши од наредне финансијске године, акцизе ће бити повећаване за пет одсто на годишњем нивоу, закључно са 2025/26.
Такође, држава ће изједначити цигарете и дуван за мотање, о чему је говорио и савезни министар здравља Марк Батлер.
"Знамо да су цигарете мање привлачне ако им је цена већа. Такође, ускладићемо начин на који порез третира дуванске производе, како би дуван за мотање и произведене цигарете били једнако опорезовани. Заједно, ове промене ће донети додатних 3,3 милијарди долара у наредне четири године, укључујући 290 милиона долара више за државе и територије, кроз порез на робу и услуге. Тако ћемо помоћи нашем здравственом систему и здрављу садашњих и бивших пушача и вејпера", рекао је Батлер.
И научне студије показују да повећање цена цигарета изузетно утиче на одлуку пушача да оставе дуван.
Истраживање из 2019. забележило је да скоро 60 одсто пушача у Аустралији кажу да поскупљења дуванских производа представљају за њих највећу мотивацију да оставе цигарете или да барем смање њихову употребу.
Међутим, и поред високих цена и добро познатих штетних утицаја по здравље, истраживања показују да у Аустралији и даље има преко два милиона активних пушача, који користе дуван на дневној бази. На то треба додати и оне који спорадично конзумирају цигарете или како се то каже „запале само у друштву“.
Ипак, у односу на друге делове света, Аустралија има прилично ниску стопу пушача – нешто више од 11 одсто људи старијих од 15 година. Подаци Светске здравствене организације показују да је Европа на првом месту, са чак 29 одсто одраслих који користе дуванске производе.
Иако спада у ред земаља са најнижом стопом пушача, у Аустралији се дуван и даље сматра за један од водећих узрочника карцинома. Званични подаци показују да пушење чини око 44 одсто укупног терета када је реч о различитим врстама рака.
