TРАНСКРИПТ
Џорџ Негус је рођен у Бризбејну 1942. године.
Радио је као професор у средњој школи пре него што је, по сопственим речима, ушао у штампано новинарство, а затим постао и секретар за штампу Лајонела Марфија (Lionel Murphy), федералног правобраниоца у влади Гофа Витлама (Gough Whitlam) 1970-их.
Тада је привукао пажњу јавности пошто је "процурео" информације медијима да је господин Марфи одобрио чувене полицијске рације у седишту АСИА у Мелбурну 1973.
Али касније током те деценије он се уврежио у свест већине Аустралијанаца, прво радећи за аустралијску медијску мрежу Еј-Би-Си, а затим, 1979. године, када је постао један од три репортера на инаугурационој аустралијској верзији емисије "60 минута" на Каналу Девет заједно са Ианом Леслијем (Ian Leslie) и Рејом Мартином (Ray Martin).
Мартин је рекао за Канал Девет (Nine Network) да су он и Негус убрзо постали блиске колеге .
„Био је више од колеге. Био је друг. Веома добар друг. Мислим да је Логи (Logie) креирао телевизију за Џорџа Негуса. Мислим, да је он вероватно био најупечатљивије ТВ лице којег могу да се сетим, барем на аустралијској телевизији. Био је харизматичан. Био је веома гласан. Био је веома тврдоглав. Био је забаван. Али је био сјајан момак."
Негус је убрзо, осим својих колега из емисије "60 минута", импресионирао и многе друге.
На врхунцу гледаности, емисија "60 минута" недељом увече привлачила је једну трећину аустралијске телевизијске публике.
Негус је био велики разлог за то.
Својим колоквијалним и лежерним стилом преносио је стварност сложеног и променљивог света свакодневним Аустралијанцима, на њиховом обичном колоквијалном језику... чак и када је извештавао са опасних локација - са линија фронта ирачко-иранског рата, на пример.
"Да ли је то иранска или ирачка пуцњава"
"Ирачка"
"Значи, то шиша преко наших глава ?"
"Да"
Нешто што је послужило као материјал комичару Полу Хогану (Paul Hogan) у његовој тв комедији у којој је отелотворио лик под именом "Џорџ Фунгус" по Негусовом узору, са густим црним брковима и одевен у раскопчану белу кошуљу.
Негус је поводом обележавања 40. годишњице емисије "60 минута" објаснио за Канал Девет да је то једноставно била ствар поштовања према публици.
„Многи обични Аустралијанци нису били третирани са правим поштовањем. Третирали су их као идиоте јер су гледали комерцијалну телевизију. Па, показало се да је оно што смо ми радили испало мало боље од идиотског.“
Типично у његовом стилу био је и интервју са британском премијерком Маргарет Тачер (Margaret Thatcher) 1981.
Поставио је само два од својих 20 унапред одобрених питања једној од тада најмоћнијих жена на свету... и није се плашио да буде борбен према једном од најборбенијих светских лидера тог времена.
"Зашто нас људи скоро заустављају на улици и говоре нам да Маргарет Тачер не само да је непопустљива и фокусирана само на један одређени интерес. Понекад је глупо (свињски) тврдоглава и не слуша никога?"
„Хоћете ли ми рећи ко је стао на улици и то рекао?
"Обични Британци"
Новинар Питер Микин (Peter Meakin) радио је за емисију "60 минута" у време њене највеће гледаности као извршни продуцент.
Он каже, упркос лежерном и непретенциозном стилу којим је привлачио људе, Негус је био човек који је веома озбиљно схватао занат телевизијског новинарства.
"Он је незабораван из много разлога. Мислим, површно речено, по брковима и гласу. Али, оно чега се ја највише сећам је посвећеност и његова љубав према новинарској причи."
Негус је после био водитељ емисија Today Show на Каналу Девет (Nine Network), Foreign Correspondent на мрежи ABC...и Dateline на SBS-у.
Истим стилом, који га је учинио познатим у 20. веку, наставио је и у 21. у емисији Dateline ... као кад је на пример интервјуисао бившу пакистанску премијерку Беназир Буто (Benazir Bhutto).
„Зашто се уопште враћати у Пакистан?“
"Пакистан је моја земља"
2001. године Негусова породица је објавила да је му је дијагностикована Алцхајмерова болест.
Пребачен је из своје породичне куће на централној обали НЈВ у старачки дом у Сиднеју.
Један од његова два сина, Серж (Serge), примио је Воклијеву награду (Walkley award) за изузетан допринос новинарству 2022. у очево име - и то у очевој чувеној одећи, раскопчаној кошуљи без кравате... иако је пропис Вокли награде да присутни носе црне кравате.
Његова породица је издала саопштење којим је потврдила његову смрт, рекавши да је умро мирно, окружен вољенима.
Захвалили су се здравственим радницима који су се бринули о њему последњих дана... и памте га и по разним интересовањима, и на најинтимнијем нивоу.
„Иако знамо да ће бити слављен због свог јединственог доприноса новинарству, фудбалу и животној средини, такође бисмо желели да га памте и по томе колико је био невероватно породичан човек."
Почасти стижу са разних страна... укључујући и највише званичнике у земљи.
У саопштењу премијера Ентонија Албанизија се каже:
„Џорџ је тражио и служио истини са челичном одлучношћу и сјајем у очима. И успут је учинио да се чак и најмањи ТВ екран чини много већим.”
Џорџ Негус имао је 82 године.
