Реч "злогоња" је давнашњи израз за људе који истерују зло. Још Стефан Немања је употребљавао ову реч у својим тесктовима, а како нам је рекао Рашко Миљковић, редитељ филма, одражава карактер десетогодишњег дечака Јована рођеног са парцијалном церебралном парализом, чија је свакодневница условљена стањем у којем се налази.
Филм је настао по мотивима књиге "О дугмету и срећи" Јасминке Петровић и сценарију Марка Манојловића и Милоша Кречковића. Главни јунак филма је десетогодишњи Јован који у својим фантазијама постаје супер-јунак, слободан и моћан да уради што год пожели. Милица, нова ученица у одељењу постаје његова најбоља пријатељица. Она успева да пробије зид којим се Јован оградио од емотивног повређивања, а заједно крећу у авантуру лова на вештице- у мисију ослобађања Миличиног оца од његове нове жене, која га је, како Милица сматра, зачарала. Пролазећи кроз разне догодовштине и авантуре заједно са Милицом Јован долази и до животне истине: до прихватања себе таквог какав је. Захваљујући тој авантури, Јован али и дечак који га глуми ће постати стварни хероји - доказ да предрасуде могу да се превазиђу унутрашњим вољом и снагом. Да човек буде прихваћен од других кад сам себе прихвати, са свим својим врлинама и манама.
Филм даје изванредну подлогу за породичне разговоре о болести, различитости, вршњачком насиљу, менталним поремећајима и како их превазићи.
Злогоње је један од четири дечја филма снимљена у Србији у задњих 20 година. То је први играни филм редитеља Рашка Миљковића. Претходе му Аги и Ема (2007) Милутина Петровића, Принц од папира (2007) који је по сценарију Владиславе Војновић режирао Марко Костић, и Пети лептир (2014) у режији Милорада Милинковића по истоименом роману Уроша Петровића.