Допринос простора на којима лежи данашња Србија био је немерљив за Римско царство. На том подручју стајале су изузетно значајне провинције Панонија и Мезија, које су представљале најважније пограничне регије моћне империје. На прсотрима Србије, стари Рим се дуж Дунава одупирао константним налетима германских племена која су надирала са севера.
Током 3. века нове ере, за време велике кризе и грађанског рата унутар Царства, Италија је практично постала мање значајна за опстанак Римске империје, него што су то биле балканске провинције. Као доказ тога, чак 17 римских императора родило се на просторима Србије, махом у околини данашње Сремске Митровице која се у то доба звала Сирмијум. Ако се међу њих уброји и Византијски цар Јустинијан, онда се укупно 18 владара Римског царства родило на тлу Србије. Већина њих су имали војничку прошлост и постајали су императори кроз грађанске ратове унутар Царства. Тако је једино Италија имала више царева рођених на својој територији од данашње Србије.
Најчувенији римски император рођен у Србији, у Наисусус, данашњем Нишу, је Цар Константин, владар који је прихватио хришћанство. Чак десет њих родило се у Сирмијуму, односно садашњој Сремској Митровици, а један од њих је и Цар максимилијан који је владао од 285. до 310. и о којем ће посебно бити речи у оквиру Пројекта Панонија, који ће представити аустралијски историчари - професор Универзитета у Сиднеју Ричард Мајлс и др Алан Дерн из Сиднејске граматичке школе.
Ово интересантно предавање одржаће се у Спортском клубу у Бониригу, 1. фенбруара од 7 сати увече.
