Нишлијка Емилија Стојановић има 27 година, и већ је озбиљно загазила у научно-истраживачки рад који се цитира и уважава у свету.
После успешноог завршетка школовања у такозваном „спортском одењењу“ Гимазије „9.мај“, четворогодишње студије на Факултета за физичку културу у Нишу завршила је убрзано, за само три године као десеткаш.
Током гимназије и студијаја на факултету, професионално се бавила кошарком у клубовима у Србији и по Европи, а затим и као кадетска репрезентативка Србије, никада не запостављајући образовање, а затим и озбиљан научно-истраживачки рад који је својеврстан спој између спорта и медицине.
Средином ове седмице је успешно одбранила докторски рад на матичном факултету, а сличном успеху се нада за коју годину и на Медицинском факултету у Крагујевцу где су у току њена истраживања за још једану докторску академску титулу, везану за област експерименталне и примењене физиологије у спортској медицини, која се поред осталог односи и на такозвано „скривено допинговање спортиста“.
До Крајевца из Ниша иначе више пута седмично путује прво возом до Јагодине, па онда аутобусом и кад се касно увече врати у Ниш, остаје јој за спавање највише пет сати. Без муке нема науке, каже у шали.
Када се крајем прошле године на свечаности у Влади Србије , нашла међу три добитнице престижне стипендије „Жене у науци“ за 2019., са горњом старосном границом до 35 година , која је иначе уручивана по девети пут уз партнерством са органиѕацијом УНЕСКО, изјавила је да јој је то најдражи новогодишњи дар који је могла добити, али и нагласила да не жели да даљу истраживачку каријеру развија ван своје домовине Србије, већ у својој домовини и за њену доброби.
Иначе, поред Нишлијке Емилије, признање“Жена у науци“ за прошлу годину уручено је још и младој докторки Александри Бараћ са Клинике за инфективне и тропске болести Клиничког центра Србије у Београду и др Невени Величковићдоценту за област генетике на Природно-математичком факултету у Новом Саду.
