Аустралијској привреди преко су потребни радници из иностранства, нарочито они који су квалификовани за многобројна дефицитарна занимања. Међутим, када дођу, онда је потребно неколико година како би се вратили у своју струку, што представља изгубљено или недовољно искоришћено време, каже др Џун Тран, предавач са пословне школе на РМИТ универзитету у Мелбурну.
Др Тран каже и да тај успорени процес враћања миграната занимањима за која су школовани, има негативан утицај на економију.
"Они који дођу у Аустралију и који треба да се укључе у радну снагу како би попунили бројне празнине међу стручним кадровима, у ствари не могу да нађу посао", каже др Тран.
Она оцењује и да је реч о забрињавајућем феномену који се у Аустралији дешава висококвалификованим мигрантима, који су годинама по доласку у земљу неретко приморани да раде нискоквалификоване послове, као рецимо да буду возачи доставе или да раде у кафићима. А све то због тога што не могу да добију посао у својој струци.
Др Тран је водећа ауторка студије која се бавила искуствима 50 недавно пристиглих квалификованих миграната из Вијетнама, који су се мучили да пронађу адекватан посао. Такође, у склопу овог истраживања, затражена су и мишљења 12 стручњака за запошљавање нових радника.
Један од миграната који су били укључени у студију је Даи Нуин, који је емигрирао у Аустралију из Вијетнама 2009. године и затим диполомирао електротехнику на Универзитету Новог Јужног Велса. Иако је његова професија била на владиној листи тражених квалификованих занимања, Даију је требало чак три године и на стотине послатих пријава за посао док није успео да се запосли у струци.
Када сам одлучио да променим име у енглеско и када сам постао Дилан, све је постало лакше. Тек тада сам добио први посао и то већ након три или четири послата захтева.Даи Нуин, квалификовани мигрант из Вијетнама
Како је открио, тек након што је променио име на апликацијама за запошљавање - из Даи у Дилан - понуде су почеле да пристижу и брзо је пронашао одговарајуће радно место.
„Током прве три године предавао сам апликације са својим вијетнамским именом и нисам добијао било какве повратне позиве или било шта друго. Када сам одлучио да променим име у енглеско и када сам постао Дилан, све је постало лакше. Тек тада сам добио први посао и то већ након три или четири послата захтева", каже Нуин.
Оваква и слична искуства потврђена су и раније ове године, када је Универзитет Монаш објавио опширну двогодишњу студију која открива да су етничке мањине добиле 57 одсто мање повратних позива од служби за запошљавање, него кандидати са енглеским именима, када је реч о менаџерским и другим руководећим позицијама.
За радна места која нису лидерска, припадници етнички различитих група били су контактирани 45 одсто мање од других кандидата.
Трент Вилтшир је заменик директора програма за миграције и тржиште рада на Гратановом Институту.
Анкетирали смо послодавце и питали их зашто не прихвате квалификоване носиоце виза, а из одговора смо закључили да они заправо сматрају да је систем миграције превише сложен и не разумеју га, па се онда напросто и не ангажују у њему.Трент Вилтшир, заменик директора програма за миграције и тржиште рада на Гратановом Институту
Он каже да је недавно истраживање које су спровели, открило да је иностраним студентима попут Даија Нуина, могућност да раде након што дипломирају често ускраћена због послодаваца који не разумеју сложеност миграционог система.
„Истраживали смо због чега страни студенти који дипломирају овде не постижу нарочито добре резултате у покушајима да уђу на тржиште рада Аустралије. Анкетирали смо послодавце и питали их зашто не прихвате квалификоване носиоце виза, а из одговора смо закључили да они заправо сматрају да је систем миграције превише сложен и не разумеју га, па се онда напросто и не ангажују у њему, уместо да упознају систем и запосле бар неке од квалификованих миграната", каже Вилтшир.
Ресурсни центар за мигранте у Западном Сиднеју, једна је од инситуција које помажу новопридошлим досељеницима и избеглицама да се уклопе у живот у Аустралији и да се снађу у сложеним процесима запошљавања.
Директор центра Нејтан Бербриџ сматра да је једна од највећих препрека која отежава могућности запошљавања квалификованих миграната недостатак локалног радног искуства.
„Један од највећих изазова за мигранте је њихова могућност да стекну локално радно искуство и то има кључни утицај на њихову конкурентност на тржишту рада. Веома пажљиво смо размотрили степен неадекватног запослења које се јавља код нових досељеника и, на пример, у извештају Комисије за економски развој 2021. утврђено је да око 23 одсто квалификованих миграната запослено испод њиховог нивоа знања и обучености", каже Бербриџ.
Др Џун Тран са Универзитета РМИТ наглашава да дискреција предузећа игра важну улогу, али верује да аустралијска влада треба да обезбеди финансијске подстицаје фирмама које мигрантима понуде стицање драгоценог локалног искуства.
"Треба развијати начине на које нови мигранти могу да стекну такво искуство. Морамо да имамо програме као што је финансијска подршка за послодавце који би им пружали прилику за стажирање, а за то је потребан заједнички напор свих - и владиних агенција и квалификованих миграната - свако треба да зна своју улогу у процесу. Предузећа су једна страна проблема, али у овом случају и влада треба да обезбеди подстицаје", каже др Тран.
