Филм "Што се боре мисли моје" је српски кандидат за Оскара

87th Academy Awards - Backstage

Oscar Statuettes (Photo by Matt Sayles/Invision/AP) Credit: Matt Sayles/AP

Филм Милорада Милинковића "Што се боре мисли моје" биће српски кандидат за Оскара, али из кругова који су стручни и заинтересовани за номинације се чују тврдње да је одабран филм за који нико није чуо, да нема образложења Селекционе комисије, да чак нису познати ни чланови тог тела и да је цео процес обављен нетранспарентно. Шта се у филмским круговима говори о овом избору, зашто се он оспорава и оцењује као остварење које нема никакве шансе у Лос Анђелесу, који су још филмови били у конкуренцији? Миа Николић одговорa на та питања.


"Што се боре мисли моје" је историјски и политички трилер, рађен по сценарију Милинковића и Драгољуба Стојковића, који говори о убиству кнеза Михаила Обреновића (1823-1868), као и догађајима који су непосредно претходили.

Кнеза Михаила тумачи Драган Мићановић, док остале улоге историјских личности играју Милош Тимотијевић, Небојша Дугалић, Наташа Нинковић, Александар Срећковић Кубура, Тамара Крцуновић, Ненад Окановић и други.

Филм је снимљен у продукцији Телеком Србија и куће Бомбона.

Оно што се сигурно зна јесте да је филм добио назив по истоименој поеми „Што се боре мисли моје“ коју је написао лично кнез Михаило Обреновић (1823 — 1868) за 15. рођендан Клеопатре Карађорђевић, ћерке кнеза Александра и кнегиње Персиде, а унуке Карађорђа Петровића. Музику за песму која се и данас пева као српска староградска песма написао је чешки композитор и пијаниста Ајолз Калауз, а нотни запис мелодије са својеручном посветом кнеза Михаила Клеопатри Карађорђевић која гласи „Овом приликом честитам њен рођендан“, је откривен 2003. године у Сомбору.

Композиција је написана 1850. године, издата је у Бечу 1852. на француском језику.

Дуго пре тог открића се сматрало да је песма посвећена блиској рођаци кнеза Михаила Катарини Константиновић.

Клеопатра Карађорђевић, којој је кнез посветио песму "Што се боре мисли моје" се удала 9. фебруара 1855. за Милана Петронијевића, сина Аврама Петронијевића који је био председник Владе 1844—1852. Венчање је било у Саборној цркви у Београду.

На жалост брак је потрајао свега неколико месеци пошто је Катарина Карађорђевић преминула у јулу 1855. године у бањи Глајхенберг у Штајерској са свега 20 година.

Share