Тим истраживача је помогао аутору Бојану Пајићу да уђе у траг и успостави контакт са потомцима и рођацима Аустралијанаца и Новозеланђана коју су као вилонтери служили током рата у Србији или упоредо са Српском Армијом на Солунском фронту или на оближњим морима током Првог светског рата. Преко 100-ну њих је идентификовано и са њима је успостављен контакт.
Књигу "Наши заборављени добровољци- Аустралијанци и Новозеланђани са Србима у Првом светском рату" званично је промовисао пензионисани професор Дејвид Хорнер (Emeritus Professor David Horner AM) у Ратном војном меморијалном центу у Камбери 15. септембра.
"Међу књигама имамо ову импонзантну књигу мога пријатеља Бојана Пајића", рекао је професор Хорнер.
"Многе књиге које су написане о том рату", рекао је он, "нису се бавиле чињеницом због чега је тај рат вођен. За многе писце рат је био виђен као страшна трагедија која је задесила нацију, који смо морали да водимо, желели то или не. "
"Међутим постоје неки писци који су застали и размислили о разлозима за тај рат. Неки су их тумачили као серију лоших процена европских лидера из разник европских земаља. Слично као што је приказано у књизи Кристофера Кларка Месечари (The Sleepwalkers: How Europe Went to War in 1914 by Chris Clark)".
"Такође постоје критичари који су тај рат видели као сукоб империја са покушајем успостављања моралне еквиваленције: Британија, Францска, Немачка, Аустро- Угарска и Руска имерија су виђене на подједнако лош начин. Неки то виде и као рат за репутацију и престиж. Руси нису мирно могли седети видећи Србију нападнуту од Аустро-Угарске. Немци нису могли да седе по страни видећи да Русија напада Аустрију. Британија, у оквиру тог престижа, није могла да гледа Белгију прогутану од стране Немачке. Неки сматрају да је рат био у служби економије. Борба за део светске трговинске размене. "
"Као контраст, Други светски рат је виђен као 'добар рат'. Нацистичка Немачка је јасно била зла сила против које се требало борити и победити је. Ово је све поједностављивање које потискује важна размишљања."
" У свом срцу Први светски рат је био рат агресије централних сила а то се најбоље може увидети у жељи Аустро-Угарске да уништи Србију." "За Србију то је био рат за преживљавање, да опстане као независна нација"
"1914. Србија је била мала, очајнички сиромашна земља, са око 4,5 милиона становника. Прошла је кроз два Балканаска рата и већ је осећала оскудицу у ратном снабдевању а била је под страшним притиском да одбије аустро-угарску инвазију. Британија и Француска, борећи се за своје циљеве нису имале много прилике да помогну Србији. Русија се могла борити са Аустро-угарском на неутралној граници али није могла да пошаље помоћ у Србију. Мала Србија је била препуштена сама себи. До краја 1915. Српска Армија је поднела огромне губитке и била принуђена да напусти домовину. Евентуално, касније је офомљен нови фронт, уз помоћ Британије и Француске у близини граница Србије и Грчке. Позант као Салоника кампања или Салоника фронт, носи назив по луци у којој су Британци и Француси били базирани. Одатле су Срби, Француси и Британци покренули успешну контра-офанзиву за повратак српских територија и окончање рата. "
"Мало се зна о томе да је око 1,500 Аустралијанаца и Новозеланђана служило у или у близини Србије током Првог светског рата. У својој књизи "Наши заборављени добровољци- Аустралијанци и Новозеланђани са Србима у Првом светском рату" Бојан Пајић је испричао причу о овим заборављеним АНЗАК-овцима и тако осигурао да се њихов допринос не утопи у забораву. "
"Бојан и ја смо стари пријатељи, пријатељство датира од раних 1970-их када смо заједно служили у Универзитатском пуку. Као војни резервиста Бојан је могао да повеже своје искуство и војно знање и своје српско порекло, како би истражио и написао књигу која ће у будућим годинама бити стандардна референтна књига и свако ће желети да зна шта су Аустралијанци и Новозеланђани радили у Србији за време рата."
"Можда неки од вас знају да у протеклих шест година радим на шестом вулумену официјелне аустралијске историје учешћа у мировним снагама и учешћа у пост- ратним операцијама, што је скоро завршено. А једно од питања које људи постављају је - Колико Аустралијанаца је служило у мировним мисијама? Ми смо схватили да немамо одговарајућу евиденцију. Једини начин да знамо колико је људи служило у свакој мисији је да нађемо и излистамо имена свих који су служили. "
"Бојан је био суочен са истим проблемом што се тиче учешћа АНЗАК-оваца у Србији. Али његов проблем је био и већи пошто се ради о догађајима од пре 100 година. Узимајући то у обзир он и његови сараднци су урадили фантастично истраживање да идентификују учеснике. Али не ради се само о излиставању имена. Он је дао фантастичну слику о томе шта се дешавало са њима. АНЗАК-овци који су служили у Србији су смештени о осам категорија. У првој су припадници волонтерских хуманитарних органихзација- већином жене, медицинске сестре и лекари. Током неких пресудних момената тим боницама су управљали Аустралијанци. Удругој категорији су Аустралијанци који су били припадници Британске армије на Солунском фронту, затим припадници двe јединице Аустралијских империјалних снага који су били на Солунском фронту. Такође индивидуални медицински волонтери у бритаснким болницама на Слоунском фронту. Затим они који су служили на шест разорача на Краљевске аустралијске морнарице на Адриатику. Затим аустралијска медицинска јеидница и напослетку Аустралијанци и Новозеланђани српског порекла који су служили у Српској армији."
"У овој књизи свака од тих категорија је обрађена у ширем контексту рата", ракао је између осталог професор Хорнер
Аустралијски и новозеландски добровољци су већ били у Србији, негујући рањене српске војнике и борећи се против епидемије тифуса, пре него што су се АНЗАК-овци искрцали на Галипољу 1915. Кампања на Галипољу је, међутим, запечатила судбину Србије пошто су Немачка, Аустро-Угарска и Бугарска желеле да осигурају сигурно копнено снабдевање коридором кроз Србију до Турске. Аустралијанци и Новозеланђани су се придружили Српској Армији током погубног повлачења кроз снежне планине до обале Адритика. Кад су се борбе пренеле на Солунски или 'Македонски' фронт, многи су тамо служили у склопу Британске армије, Краљевске ваздушне флоте, двe јединице Аустралијских империјалних снага и шест разарача Краљевске аустралијске морнарице на Адриатику. Неколико стотина лекара, медицинских сестара и помоћних медицинских сестара је неговало рањене и болесне у болници предвођеној аустралијским добровољним медицинским особљем, и у британским и новозеландским војним болницама. Ауторка Мајлс Френклин (Miles Franklin) је била помоћна мидицинска сестра која је подржавала Српску Армију; у овој књизи има много цитата из њене мало познате књиге мемоара. Око 1500 Аустралијанаца и Новозеланђана је служило на вемоа мало позантом, али пресудном бојном пољу. Сад по први пут имамо узбудљив и свеобухватан приказ онога што су доживели и постигли у Великом рату.
Иза прича о Аустралијанацима који су служили у Србији и упоредо са Србима на Солунском фронту, у књизи Бојана Пајића крије се прича о Србији у Првом светском рату са много фотографија које су по први пут публиковане, мапа, табела, и кратких биографија. У књизи је доста цитирана и помоћна медицинска сестра Мајлс Френклин, њени описи времена проведеног у Србији, те њена романтична прича са српским официром, укључујући и причу о Олив Кинг која јој се придружила у Србији у Првом светском рату.
15 септембра одражана је у Ратном меморијалном центру у Камбери и свечана комеморација посвећена Аустралијанцима и Новозеланђанима који су били са српском восјком на Солунском фронту.
