Курда, према проценама, има око 35 милиона, што их чини једном од највећих етничких група на свету без матичне независне националне државе.
"Нема пријатеља, осим планина "је курдска пословица која изражава њихов осећај издаје, напуштености и усамљености који је произашао из бурне историје и борбе за опстанак.
Ово је и назив књиге мемоара Бехруза Бучанија која је настала током његоваог бивствовања у притворном азилантском центру Манус, а која је у држави Викторији 2019. године добила Премијерову награду за књижевност, као и награду за најбоље дело некњижевне прозе.
"Нема пријатеља осим планина" прати Бучанијево погибељно путовање преко Индијског океана, сведочи о ономе што се де шавало унутар затвора Манус, али нуди и критичка промишљања из перспективе азиланата и доприноси свеукупном знању о преплитању колонијалних историја, односима моћи, животу под непрекидним надзором, као и о успостављању и раскидању међуљудских односа у оквиру једног деструктивног система.
Књига је објављена на фарси језику почетком 2020. у Техерану, а у априлу 2020. снимљена је звучна верзија у извођењу глумца Навида Мохамадџадеха, такође у Ирану и уз одобрење Бучанија.
Права за књигу су продата у Северну Америку, Италију, Немачку, Француску, Холандију, Португал, Британију и Нови Зеланд, такође за издање на арапском. Објављена је у 20 земаља света, а верзија на срспком је издата почетком месеца у Београду у едицији Партизанске књиге.
У фебруару прошле године је објављено да ће по књизи бити снимљен филм. У копродукцији две филмске куће и да ће већина филма бити снимљена у Аустралији.
Бехруз Бучани, курдско-ирански новинар, писац, филмски продуцент и борац за људска права и права избеглица, с магистратуром из области политичких наука, политичке географије и геополитике, основао је и уређивао друштвенополитички лист Werya (курдски: информисан, уман, мудар), који је промовисао курдски језик, културу и политику, због чега се нашао на мети иранских власти.
Након што је фебруара 2013. године Иранска револуционарна гарда упала у просторије часописа и ухапсила његове сараднике, Бучани напушта Иран и пребацује се у Индонезију.
Током четворомесечног боравка у Индонезији, два пута покушава да бродом дође до Аустралије. Први покушај завршава се бродоломом, а други изгнанством на острво Манус, где је у сарадњи са владом Папуе Нове Гвинеје аустралијска влада као део такозваног Пацифичког решења отворила Регионални центар за процесуирање азиланата.
Бучани остаје притворен на Манусу од августа 2013. до новембра 2019. године, када добија једномесечну новозеландску визу како би говорио на књижевном фестивалу. На Новом Зеланду а наредне године је добио статус избеглице са могућношћу да поднесе захтев за стално боравиште.
Током боравка на Манусу Бучани је тајно, уз помоћ астралијског издавача написао књигу "Нема пријатеља осим планина" која је добила висока књижевна признања.
Књигу је на српски превела др Наташа Кампмарк и сад је доступна у књижарама широм Србије али и онлај.
