Алкохолизам је хронична болест која погађа многе људе широм Аустралије, без обзира на етничку припадност, старосну групу, друштвени статус или место у коме живе.
показују да је свака четврта особа у Аустралији старија од 18 година (25,8 одсто или 5 милиона људи) у 2020-21. премашила смернице за алкохол, које одређују највише 10 стандардних пића недељно.
Другим речима, четвртина одраслих је премашила националне смернице за конзумацију алкохола.
Међутим, поставља се питања у ком тренутку пиће постаје проблем и како можемо знати да ли нама блиска особа пати од хроничне болести - алкохолизма?
Како препознати да ли је драга особа на путу ка алкохолизму?
Хелен Џилис је извршна директорка организације Al-Anon Family Groups Australia, мреже која подржава породице и пријатеље алкохоличара.
Она каже да су промене расположења и промене понашања неки од знакова да је особа можда развила зависност од алкохола.
Џилис објашњава да су кључне промене у понашању, које се могу разликовати од особе до особе.
"Често се људи и физички мењају, а њихово расположење се такође брзо мења. Лако могу да постану нервозни, раздражљиви или узнемирени. Могу постати и тајновити, склони свађама и удаљени. Дакле, не постоје јединствена понашања која указују на проблем, али смо склони да сматрамо да алкохоличари лако и често мењају расположење", каже Хелен Џилис.
Постоје људи који могу да пију много алкохола и да изгледају сасвим нормално и да нормално обављају своје дужности на послу.Хелен Џилис, извршна директорка организације Al-Anon Family Groups Australia
Елеанор Костело је менаџер у Фондацији за алкохол и дроге, владиној организацији која има за циљ да минимизира штету узроковану употребом алкохола и дрога.
Она каже да на алкохолизам могу да указују и показатељи као што су недостатак енергије и слаб апетит.
"Можда ћете приметити разлику у нивоу енергије и ангажовања у стварима које су можда раније биле веома важне, као што су посао или школа. Често се дешава да се људи понедељком јаве да су болесни и да неће доћи на радно место", каже Костело.
Међутим, није увек лако идентификовати да ли неко има проблем с пићем, јер можда и даље може да ради и живи наизглед нормалним животом, каже Хелен Џилис.
"Постоје веома професионални људи који обављају свој посао и изгледају прилично функционални, иако имају велики проблем са зависношћу од алкохола. Али, промене у понашању су и код њих уочљиве, могу бити савршени на послу, али кад дођу кући можда и неће бити пријатни за комуникацију", објашњава Џилис.
Деца чији родитељи имају проблем с алкохолом могу имати дубоке последице у развоју и каснијем животу. Credit: Richard Hutchings/Getty Images
Почиње повременим опијањем и могућим малтретирањем других особа, а затим прераста у повећано и проблематично опијање, које се претвара у зависност од алкохола.
Зависност значи да потреба за пићем постаје рутина те особе. Упркос томе што је свесна штетних ефеката, особа оболела од алкохолоизма више не може да контролише количину и учесталост конзумирања пића.
Остали показатељи укључују и раст толеранције на алкохол и симптоме повлачења у себе.
Зависност је последња фаза алкохолизма, када пиће само по себи није више задовољство, већ физичка и психичка потреба, каже Елеанор Костело.
Пошто алкохоличари нерадо причају о свом проблему, пре него што се покрене ово питање важно је да породица или пријатељи добију стручна упутства.
Проблем неке особе с алкохолом можда ћете приметити крроз пад нивоа енергије код њих или изостанак заинтересованости да се ангажују за нешто на исти начин као пре.Елеанор Костело, менаџер у Фондацији за проблеме с алкохолом и дрогом
Фазе алкохолизма и физички знаци
Алкохолизам се не развија преко ноћи, већ прогресивно напредује од дуготрајне злоупотребе алкохола.
Стручњаци су идентификовали пет фаза алкохолизма:
1. Повремено опијање и злоупотреба алкохола
2. Учестало опијање
3. Проблематично пијење
4. Зависност од алкохола
4. Потпуна преданост алкохолу
Алкохол и ментално здравље
За неке људе, прекомерна конзумација алкохолних пића повећава вероватноћу да ће постати веома емотивни, љути или агресивни.
Елеанор Костело каже да је зато важно најпре осигурати безбедност блиских особа које су у опасности, пошто се у оваквим ситуацијама неретко дешавају случајеви породичног насиља и других видова агресивног понашања.
Уколико до тога дође, важно је одмах позвати хитне службе на 000.
Поред тога, гледати како се блиска особа мења због превеликих количина алкохола, такође може да буде веома болно.
Како каже Костело, прекомерно конзумирање алкохола, током дужег периода, може да промени хемију људског мозга или да омете његов развој код младих људи.
„Када уносите токсин, он утиче на ваш мозак. Утицаће на вашу способност да држите умерено расположење, може учинити да се осећате тужно, па чак и депресивно. Такође, повећава се број откуцаја срца и оптерећује се тело", наглашава Костело.
Постоји велика повезаност између злоупотребе алкохола и дрога и проблема са менталним здрављем.
Стања менталног здравља могу отежати појединцима да престану да пију и повећају вероватноћу зависности и ризичног понашања, попут опијања.
Такође, употреба алкохола доприноси развоју, учесталости и погоршаним симптомима многих стања менталног здравља и може продужити њихово трајање.
Како покренути и водити ове тешке разговоре?
Ако верујете да вама драга и блиска особа има проблем с пићем, први корак је да разговарате с њом о томе. Али то често није лак задатак, јер ће вероватно у почетку то порицати.
"Алкохолизам је скоро психолошка болест, у којој је особа потпуно опчињена алкохолом, па ће учинити све да избегне повлачење", објашњава Хелен Џилис.
Пре разговора, важно је да пријатељи и породица добију стручно упутство.
Елеанор Костело каже да сајт АДФ-а има ресурсе доступне на многим језицима који помажу људима да планирају свој приступ, схвате која питања треба да постављају и како да управљају сопственим емоцијама.
„Ставите им до знања колико вам је стало до њих,да сте ту да разговарате о било чему што би се могло десити у њиховим животима“, додаје она.
Поремећај злоупотребе алкохола може бити благ, умерен или тежак Source: Moment RF / Nuria Camps Curtiada/Getty Images
Такође, Хелен Џилис каже да је важно да породице траже стручну помоћ и за себе. Тиме неће помоћи само себи, већ могу и да подстакну зависника да почне лечење или да га настави.
Подаци показују да се у Аустралији људи мигрантског порекла чешће уздржавају од алкохола или пију мање.
Наиме, више од половине особа којима енглески није први језик углавном су или апстиненти или пију мање, у поређењу са 19,2% код оних којима је енглекси први језик.
Уколико вам је потребна помоћ, можете позвати следеће службе:
