У јеку велике епидемије тифуса која је харала међу српским војницима и цивилима 1915.године на иницијативу професора Михајла Пупина саамеричког Колумбија универзитета у нишку Војну болницу је стигла петнаесточлана лекарска добровољачка мисија на чијем челу је био тек свршени студент медицине Даглас Мериведер Долд, а са њим и његов брат Елиот. Његово име добила је крајем прошле године добила је преко 100 хиљада евра вредна Генетска лабораторија коју је америчка војска даривала Клиници за кардиохирургију Клиничког центра у Нишу, а чијем отварању је присуствовао нови амерички амбасадор Ентони Годфри. Затим је почетком ове године градска скупштина Ниша одлучила и да једна улица у Нишу добије има великог хуманитарца Долда. За санитеске заслуге у Првом светском рату Долд је 1935.године постхумно одликован Крстом милосрђа тадашње југословенске државе, али је његово велико дело у међувремену некако било препуштено историјском забораву.После несебичне борбе за спасавање и лечење српских војника и тифусара у јесен 1915.године Долд је заједно са Нишким владиком Доситејом изашао пред надомак Ниша пред Бугарску војску која је са истока надирала када су замолили Бугаре да искажу хришћанско миолосрђе и не почине злочине над рањеницима, тифусарима и изнемоглим војницима и цивилима. Иначе, Долду је током лечења тифусара у Нишу због честог коришћења медицинског алкохола за дезинфекцију знатно ослабио вид, а убрзо је након преласка у мисију у Босни изненада потпуно ослепео. Умро је 1931.године од упале плућа након што су га ватрогасци спашавајући га полили хладном водом гасећи пожар на његовој породичној кући.
"Долдов дневник „Авантура на Балкану 1915.“ Source: Supplied