Фокус разговора био је на аустралијско-српским економским односима, рударским пројектима, сарадњи универзитета и корацима који могу да се предузму да се студентима у Србији предоче могућности студирања уз рад у Аустралији.
Разговор о економским односима две земље започели смо подсећањем да је тренутно најчвршћа спона између две државе - Аустралије и Србије пројекат "Јадар" код Лознице, на којем геолошка истраживања обавља рударски гигант Рио Тинто и да су налазиште јадарита, прошле недеље, заједно посетили премијерка Србије Ана Брнабић и отправник послова амбасаде Аустралије у Београду Лио Зенг.
Премијерка Брнабић је том приликом говорила о великим плановима за лознички крај и целу Србију, наводећи да би ова регија у наредним годинама могла да постане важан светски центар, да би експлоатација могла да почне још 2024 и да Србија тај пројекат сматра великим потенцијалом.
Извештај Хранислава Николића
Рударски гигант Рио Тинто и велики планови за лознички крај
На питање колико важним овај пројекат сматра Аустралија, амбасадорка Стјуарт каже да је истраживачка фаза пројекта који је познат као “Јадар“ сада завршена, што значи да Рио Тинто сад зна шта се на том подручју налази.
“Било нам је апсолутно задовољство да заједно са премијерком Брнабић и министром за енергетику и рударство Антићем учествујемо у церемонији завршетка истраживања. То је апсолутно важно за обе земље“, каже амбасадорка Стјуарт.
На питање да ли је реално да ископавања почну 2024, као што је изјавила премијерка Брнабић, каже да не може да говори у име Рио Тинта али да је разумела да је тако и да је изјава премијерке Брнабић коректна.
Још један важан аустралијско-српски пројекат је археолошко налазиште ”Глац” које је амбасадорка Стјуарт посетила у октобру прошле године.
“Мислим да је Сиднејски универзитет урадио изванредан посао градећи дугорочне везе са неким од водећих археолога у Србији и такоће са Универзитетом у Београду. И сваке године откривају нове и узбудљиве ствари. А мислим да оно што је стварно фантастично када је у питању “Глац”, осим што сматрају да су пронашли четврту римску империјалну палату у Србији, је то да у пројекту учествују млади људи. Стварно раде фантастичан посао са српским ћацима из Сремске Митровице који су ми организовали предиван обилазак града и показали све остатке римске историје у том граду. Али такође сарађују са сиднејском школом за дечаке што је стварно фантастично.”
На питање да ли можемо да будемо оптимисти када је у питању будућа сарадња две земље на универзитетском нивоу, амбасадорка Стјуарт каже да верује да је то могуће.
“Морамо пронаћи праве области, и постоји интерес да се то уради што је увек први корак. “Глац” је најпопуларнији и најпознатији пројекат али такође постоји сарадња у области физике са одређеним бројем аустралијских универзитета. По некад то не добија довољно публицитета али Универзитет у Београду, Национални универзитет Аустралије, Универзитет Џејмс Кук и још неки универзитети сарађују у тој области. Такође постоји сарадња у области биолошких наука између Маквори универзитета, Куртин универзитета и Универзитета у Новом Саду. Много видова сарадње мањег обима постоји што по некад не видимо али на тој бази можемо да градимо даљу сарадњу.”
У Аустралији је још увек мали број студената из Србије, вероватно због високих цена студирања и живота. Амбасадорка Стјуарт каже да би свакако волела да види да се то промени.
”Мислим да треба да учинимо нешто на разбијању митова о скупоћи, о визама, да учинимо разумљивијим за просечног српског студента, да је могуће доћи у Аустралију и доживети фантастично искуство студирања. Урадили смо нешто по том питању заједно са Аустралиско-српском привредном комором данас. Имали смо корисну дискусију о практичним корацима које можемо предузети да бисмо довели у Аустралију више студената из Србије и то је нешто на шта желимо да се усмеримо.”
Председник Аустралијско-српске привредне коморе Станислав Савић каже да је за комору веома важан образовни сектор, у областима где већ постоје природне синергије или где се могу градити везе: “ Сад само треба искористити информације са данашњег састанка и оне до којих смо дошли у претходних 6-12 месеци и усмерити их у одрживе акције у будућем периоду. Почињемо са релативно ниске основе и мислим да то није тако лоше јер све што можемо направити биће боље у смислу те интеракције.“
На питање колико је студентима из Србије тешко добити студентску визу за студирање у Аустралији амбасадорка Стјуарт каже: “Уколико су студенти истински студенти, онда желимо студенте из целог света да дођу и студирају у Аустралији. Ако људи истински желе да студирају онда то уопште није недокучиво. Дакле требамо да урадимо нешто на разбијању митова по том питању али и на разбијању митова о скупоћи студирања зато што студенти у Србији не знају да могу да раде док студирају у Аустралији, или да постоје различити аранжмани смештаја и нису сви скупи. У неким заједницама смо приметили да студенти живе код родбине. Можда је то нешто о чему треба размислити и у српској заједници. Дакле - да, морате истински бити студент и ваша намера мора бити студирање у Аустралији али није немогуће.“
Председник Аустралијско-српске привредне коморе Станислав Савић каже да треба гледати начине на које се могу привући студенти из Србије али такође и могућности као што је стажирање у Србији на пример.
”Данас смо разговарали и о томе како можемо аустралијске студенте одвести и Србију у оквиру програма делимичног стажирања. Постоји много узбудљивих иницијатива и комора ће учинити што може на промовисању тих иницијатива.”
Осим великих пројеката, као што су рударски или археолошки, повезивање и сарадња малих и средњих бизниса је важна и у тој области Аустралијско- српска привредна комора може да помогне.
“Многи од наших чланова су део веома узбудљивих пројеката у Србији, у Београду и Новом Саду, који доприносе пружању услуга клијенатима овде у Аустралији. То су предузећа средње величине чије смо оснивање пратили између 2013-15. Међутим дошло је до благог успоравања и покушавамо да откријемо зашто, пошто постоји доста конкурентних фактора на глобалном тржишту који нуде услуге у области информативне технологије, услуге административне подршке и слично. Детаљније смо анализирали и промовисали ту област и то је било у фокусу нашег недавног сиднејског предавања уз подршку члана парламента Криса Хејза ( Chris Hayes MP) и других присутних. а оно што је стварно важно и о чему смо такође разговарали је генерисање нових идеја. Значи не само усмеравање на оно што тренутно радимо већ на оно што је ново и креативно.”
У нашем даљем разговору амбасадорка Стјуарт је сумирала 18 месеци свог рада на подручју Србије и Западног Балкана наглашавајући да је један од најважнијих догађаја био учешће аустралијске парламентарне делегације на конференцији Интерпарламентарне уније у Београду где су присуствовала чак четири аустралијска члана парламента као и посету аустралијске амбасадорке за питања жена и девојака др Шарман Стон (Dr Sharman Stone), која је српској јавности изнела искуства аустралијских жена и такође каже да је током времена било узајамне размене искустава по питању проблема жена и како жене могу да се суоче са изазовима који су пред њима, шта могу да постигну упркос изазовима.
Амбасадорка је такође рекла да мисли да се ситуација на подручју Западног Балкана вероватно није много променила за 18 месеци њеног боравка али каже оно што види су стварно дивни људи од којих неки можда сматрају да им не иде добро али неки стварно добро раде, да сви желе бољу будућност а и да Аустралија такође жели бољу будућност за њих:”Ми подржавамо све земље у региону да постану чланице ЕУ и то је веома важно за стабилност и ми желимо да видимо да људи живе просперитетније. То је приоритет за Аустралију али и за владе, па имамо исте стремње.”
