Око пола милиона Аустралијанаца има деменцију, а готово 1,6 милиона људи је укључено у њихову негу. Моделирање предвиђа да ће се број људи који живе са деменцијом удвостручити у наредних 25 година.
Стога је од виталног значаја да се разјасне неке заблуде о деменцији, које преовладавају у друштву.
Прво што треба да се зна јесте да људи који живе са деменцијом могу да воде активан и испуњен живот, много година након што се суоче са дијагнозом. Без обзира на ту чињеницу, они се често сусрећу са дискриминацијом у друштву. Последње истраживање у Аустралији је показало да више од 70 одсто људи верује да је дискриминација према особама са деменцијом свакодневна појава.
У току је Недеља акције у циљу подизања свести о деменцији.
Ове године тема је ‘И најмања подршка је важна’, а циљ је да се укаже да многи људи који имају деменцију могу да наставе нормалан живот годинама након успостављања дијагнозе, такође да се укаже поштовање људима који се брину за особе са деменцијом
Како разговарати са родитељем или блиском старијом особом која има деменцију? То је особа коју вероватно познајете цео живот, али болест вас је удаљила и мислите да је више не познајете тако добро. Видите само мали део особе коју сте некад знали. Ова нелагода често може изазвати неугодну тишину или напетост.
Брига за особу са деменцијом је прилагођавање свог власититог начина комуникације тој особи, уважавање њених вредности и давање подршке. Процес подједнако тежак за обе стране.
има низ програма који могу помоћи онима који имају деменцију и онима који се брину о њима и тим поводом данас разговорамо са координаторком Удружења Српске заједнице Аустралије Марином Челебић.
