Шта је урбани дизајн инспирисан аутохтоним наслеђем и због чега је значајан?

Окружење чији смо део има историју која се протеже десетинама хиљада година, кроз присуство Првих нација, њихове културу, језика и повезаности са земљом и свим живим бићима. Истраживали смо како архитекте, владине агенције и креативни практичари треба да ступе у интеракцију са домородачким знањем када дизајнирају наше урбано окружење.

Власништво аутохтоних народа над домородачким културним изразом у свим његовим аспектима, заштићено је

Декларацијом Уједињених нација о правима аутохтоних народа

.

Последњих година у Аустралији је урађено много посла на успостављању протокола који постављају стандарде у креативним праксама када се ради са Првим нацијама на уметничким пројектима.

Али како домородачко знање и континуиране праксе можемо учинити видљивим у нашим животним просторима у аустралијским градовима?

Потражили смо одговор на то питање и од аутохтоних и неаутохтоних стручњака из области архитектуре и урбаног уређења и замолили их да поделе с нама своја сазнања о обликовању простора и зграда уз истовремени утицај система абориџинког и западњачког знања.

Дивље цвеће у Националном парку Кариђини у Западној Аустралији Source: Getty / TED MEAD

Професор Брајан Мартин је потомак народа Банђаланг, Мурувари и Камиларој, пореклом са простора данашњег Новог Јужног Велса.

Он је један од коаутора Међународне повеље о аутохтоном дизајну, на основу које су постављени протоколи најбоље праксе за комерцијални дизајн који је у складу с локалном културом.

Професор објашњава како овај приступ одражава разноликост домородачких култура у Аустралији.

Свако знање повезано је с местом из ког је потекло

Професор Брајан Мартин, коаутор Међународне повеље о аутохтоном дизајну

“Зато се протоколи најбоље праксе односе на посматрање локалитета, а самим тим и на традиционалне власнике те земље, њихова знања, дизајн и начине размишљања, карактеристичнме за те просторе.”

Са Мартиновим мишљењем слаже се Џефа Гринавеј, један од првих признатих абориџинских архитеката у Викторији. Пореклом је из Новог Јужног Велса, а потомак је народа Ваилван, Камиларој и Даравал.

Гринавеј каже да признање разноликости домородачких култура у архитектури превазилази пуку инклузију и промовише правичност дизајна.

Овај абориџински архитекта наглашава да први народи нису увек били директно укључени у разговоре о великим грађевинским пројектима и да је сада прилика да се подржи и њихов глас у дизајну урбаног простора.

Jefa Greenaway: “We know across this vast island continent that there are over 270 distinct language groups and 600 dialects.” Credit: Aaron Puls

Ако се рецимо прошетате кампусом Универзитета у Мелбурну, који је смештен у ширем центру града, можете видети пример приступа урбаном дизајну који је инспирисан аутохтоним наслеђем. Налази се на месту где студентски трг излази на улицу Свонстон.

Ближи увид дао нам је управо Гринавеј, као један од људи који су водили тај пројекат.

Гринавеј каже да су сарађивали са низом домородачких актера, од традиционалних власника, старешина и чувара знања, до студената и универзитетског особља аутохтоног порекла.

"Настојали смо да чујемо њихове гласове и кроз њих смо сазнали за причу о миграцијама јегуља у водама у близини тог места. Тако смо предложили дизајн који ће осветлити старе водотокове", каже Гринавеј.

Пројекат на Универзитету у Мелбурну оживео је пут миграције јегуља кроз локалне водотокове, каже архитекта Џефа Гриневеј. Credit: Peter Bennetts

Професор Мартин каже да је важно да се дубоко повежете с местом и људима који одатле потичу. Културни протоколи нису само пуки задаци на листи ствари које треба да обавите, већ прво морате да успоставите однос.

"Дизајнери, дакле, морају континуирано да се баве местом и његовим људима", истиче Мартин.

Директорка центра за изврсност дизајна у агенцији за архитектуру Владе Новог Јужнои Велса Оливија Хајд је заједно с тимом који је водио главни архитекта Дилон Комбумери, написала

Оквир за повезивање са земљом

.

Учесници пројекта који су усвојили Оквир, обавезали су се да ће дизајнирати урбани простор тако да пружи позитивне резултате и за земљу и за локалну заједницу.

Иначе, Оквир за повезивање са земљом црпи инспирацију и из већ постојећих пројеката, као што је рецимо трг Парамата у Сиднеју.

Тамо где јегуље леже, уметника Река Ренија из Камиларој народа, једна је од карактеристика Парамата сквера

Оливија Хајд каже да је Парамата сквер сјајан пример рада пројектних тимова који раде у складу са постављеним оквиром. Трг је од самог почетка дизајниран на основу културног знања Даруг народа и рад са заједницом је био укључен у процес током планирања и градње.

"У случају трга Парамата, дизајнери су водили рачуна да историја и континуирана пракса те локације буду видљиви", додаје Хајд.

Те карактеристике укључују уметничка дела староседелаца, круг окупљања Даруг народа и детаље у плочнику који упућују на историјске доказе о скуповима староседелаца на том месту хиљадама година уназад.

За више вредних информација и савета о томе како да се лакше и брже уклопите у ваш нови живот у Аустралији, пратите подкаст Australia Explained.

Ако имате занимљиве теме и идеје, јавите нам се на и-мејл адресу:

[email protected]