Ове године обележава се и 850-та годишњица рођења Светог Саве.
- Његовим устоличењем за архиепископа 1219. године утемељена је и аутокефална Српска православна црква.
- Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности, па је стога и заштитник просветних установа.
- Свети Сава је установљен као школска слава на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја у Крагујевцу, 2. јануара 1840. године
Ове године обележава се и 850-та годишњица рођења Светог Саве.
Растко, у монаштву Сава, рођен је око 1175, као најмлађе дете, трећи син, Ане и Стефана Немање родоначелника династије Немањић.
Његови биографи Доментија и Теодосије, наводе да је као најмлађи у извесном смислу био мезимац, као и да је од раних дана показивао прерану зрелост, склоност духовној тематици, књизи, учености.
Од дечака и владара до монаха и зачетника СПЦ.
По смрти стрица Мирослава, ког данас највише памтимо по раскошно илустрованом Јеванђељу названом по њему, добио је на управу област Хум, којом је претходно управљао Мирослав. То је морало бити не пре друге половине 1190. По стандарима средњег века као петнаестогодишњак он је тада био мушкарац који је досегао зрелост.
Имао је седамнаест година када се под утиском разговора са руским монахом који се био у посети двору Стефана Немање, запутио на Свету Гору.
Тамо се убрзо замонашио у манастиру Свети Пантелејмон чиме је Немањина тежња да се Растко врати, постала беспредметна. Његови биографи, и потоње литератре, нису пропустили да чин монашења, као театрални вид одбацивања световног, посебно нагласе.
Монашко име Сава Растко је примио на Светој гори.
Када се замонашио на Светој гори узео је име Сава. Његовим устоличењем за архиепископа 1219. године утемељена је и аутокефална Српска православна црква.
Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности, па је стога и заштитник просветних установа.
Заједно са оцем Стефаном, замонашеним као Симеон, свети Сава је основао манастир Хиландар и изградио још 14 манастира, због чега је остао забележен као ктитор прве српске духовне заједнице на Светој гори. Сава је преминуо 1235. године у бугарском граду Трнову.
Свети Сава, школска слава
Први писани траг о школској прослави Савиндана је из 1734. године када је обележен у Сремским Карловцима.
Четрдесетих година 19. века Свети Сава је прихваћен и као школска слава у ондашњој Кнежевини Србији, која се прослављала до 1945. и поново од 1990. године.
Кнез Милош Обреновић је 1823. године наредио да се Дан Светог Саве обележава као школска слава у Србији.
Свети Сава је установљен као школска слава на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја у Крагујевцу, 2. јануара 1840. године, одлуком Совјета Књажевства Србског и исте године прослављан у Крагујевцу и Београду.
У одлуци Попечитељског пресвјештенија представници државне и црквене власти прописали су да се Свети Сава проглашава за патрона свих школа и да се од тада мора свечано прослављати.
Зачетник српске средњовековне књижевности
Свети Сава је написао манастирске типике - Карејски, Хиландарски и Студенички типик. Преводио је са грчког и посрбио важне правно-теолошке текстове, Законоправило, што је превод Јустинијанове Шесте новеле. То важно правно дело одређује односе цркве и државе путем такозване симфоније.
Преводио је Хипократа и Галена и прикупљао средњовековне медицинске записе, од којих је настао Хиландарски медицински кодекс. У Хиландару је 1198. године основао прву болницу.
Издвојио је најважније из српске традиције, оплеменио је и повезао са највећим духовним и цивилизацијским достигнућима свог времена. Веома млад, око 1192. године, отишао је у Свету Гору где се замонашио у руском манастиру Свети Пантелејмон.
У Никеји је 1219. од византијског цара Теодора Ласкариса и васељенског патријарха Манојла и Харитопула издејствовао аутокефалност (самосталност) српске цркве и српску архиепископију, за чије је средиште одредио манастир Жичу.
Био је необично вешт и у државно-дипломатским пословима. Године 1208, у манастиру Студеници над очевим телом, које је пренео са Свете Горе, измирио је своју завађену браћу Вукана и Стефана.
Преминуо је у тадашњој бугарској престоници Трнову 25. јануара 1236. године, на повратку из ходочашћа у Јерусалим, после једне дипломатске мисије за Бугарску архиепископију. Према записима из тог времена, глас о његовој смрти стигао је у Србију 27. јануара, па се у СПЦ на тај дан служе литургије.
Његове мошти су из Трнова пренете и сахрањене у манастиру Милешеви 6. маја 1237. године. Мошти је спалио Синан-паша 1594. године на Врачару где је у модерно доба изграђен велелепни Храм Светог Саве.
Неки делови текста пренети са портала euronews
