Као и многи други традиционлани језици који су несталиод 1788, Гарна језик - Kaurna (pronounced as “gar-na”) који се говорио у пределу Аделајд Плејнс (Adelaide Plains) последњи пут је био у активној употреби 1860их.
А после хибернације дуге говотово 100 година, тај језик је оживљен касних 1980их када је неколко абориџинских старешина, чланова заједнице и лингвиста одлучило да обнови језик.
Човек Гарна и Нарунга порекла- Narrunga (pronounced as “na-roong-ga”) Винсент Ђек Бакскин (Vincent ‘Jack’ Buckskin) био је један од првих студената који су поново учили тај језик.
“Генерација моје мајке није имала могућност да говори језик зато што је она била прва генерација која је одрасла са мисионарима. Ни њен отац није могао да говори језик са њом а ако јесте био је кажњаван због тога, зато што је и он живео у кругу мисије. За мене то је невероватно велика духована веза са нашом културом али ја желим да говорим и да користим језик, наша генерација је прва која може слободно да користи језик .”
Ђек је тренутно једна од пет особа која говори Гарна језик.
“Неки га говоре флуентније од других. Неки од њих су врло млада деца са којима сам ја радио од осмог разреда. Сад они раде упоредо са мном и заједно смо на путу ревитализације језика. Обилазимо доста школа само да бисмо малим групама демонстрирали језик. Међутим то постаје привлачан и свакодневни језик сад.”
Ђек учи Гарна језик људе разних година, укључујући своју мајку.
“Да врло је тешко учити маму, она је вероватно мој најтежи студент, зато што је тешко рећи мајци шта да ради- она мени говори шта да радим. Дакле многи ови старији људи, старија генерација, уче основе језика али млада деца уче језик да га користе.”
Професорка Ђејн Симсон (Jane Simpson) је заменица директора Центра за динамично учење језика на Националном универзитљату Аустралије (ARC Centre of Excellence for the Dynamics of Language at Australian National University).
Она каже да абориџинске заједнице и заједнице острвљана Торес Мореуза често пролазе кроз мукотрпан процес да саставе делиће несталог језика.
“То је јако тежак посао- рестаурирање језика. Имамо толико страви о којима морамо да причамо и морамо то да радимо прилично брзо и да разменимо идеје брзо и при том имате на располагању само око 200 речи језика које су забележене. То је изузетно тешко.”
Професорка Симсон каже да је успешан пример заједнице која је обновила свој језик и наслеђе употребљавајући старе писане изворе укључујући Нгунавал језик - Ngunawal (pronounced as “ngu-na-wowl”) са подручја Аустрлијске капиталне територије, Вирађери језик -Wiradjuri (pronounced as “wi-ra-jer-ree”) и Гирмилери језик - Gamilaraay (pronounced as “gir-miller-rai”) са подручја Новог Јужног Велса.
“Вероватно је најбољи пример Гарна језик, који је забележен од стране мисионара у раним 1840тим а они су направили и речник и књигу граматике, такође су записали неке реченице и песме. Сад имамо људе као што је Ђек Бакскин који говори Гарна флуентно и обучава читаве породице да говоре Гарна.”
Један од аутохтоних језика који се најчешће говоре у Аустралији је Јолнгумата - Yolŋu Matha (pronounced as “yoln-ngu-ma-tha”), што је назив за 40 Јолнгу - Yolŋu (pronounced as “yoln-ngu”) језика који се говоре широм Арнхем земље (Arnhem Land) где се задржала јака традиционална култура.
Миријам Јириниба -Miriam Yirrininba (pronounced as “Yi-ri-niin-ba”), Дорги- Dhurrkay (pronounced as “Dor-gie”), такође позната као Јинин - Yinin (pronounced “Yee-nin”), је поносна жена Вонгури народа Wangurri (pronounced “Won-goo-ri”) из Далинбуј земље . Dhalinybuy (pronounced as “Da-leen-booey”) .
Она предаје Јолну на Чарлс Дарвин универзитету. (Charles Darwin University).
Интервју је забележен на њеном матерњем језику Дангу - Dhangu (pronounced as “dthan-ngu”) са преводом Силвие Њулпиндичи - Sylvia Ŋulpinditj (pronounced as “ngool-pin-dee-chi”).
Јинин види своју мисију - да учи нову генерацију матерњем језику и културним коренима.
“И где је повезанос, где је идеја да се употребљава језичка веза са људима, кад људи говоре различитим дијалектима али још увек се разумеју када је реч о церемонијама и то нас чини јачима.”
Јинин говори строфу песме која је део песама и прича путовања из времена Сновиђења - Dreamtime. Те песме су важне у учењу језика.
“Ми можемо да разумемои и јасно чујемо језик у различитим дијалектима због песама које знамо. Говоре о томе шт атреба да радимо, како да плешемо али млади људи немају намеру и интрес да уче... а увек је језик ту и увек је био.
Професорка Ђејн Симсон каже да је важно да сви Аустралијанци прихвате абориџинске језика зато што они имају веће значење од заједничког наслеђа.
“Али ти језици су специфично део населеђа домородачких Аустрлијанаца и добробит многих људи је повезана са препознавањем њихових језика и права на језик као и подршке да комуницирају на својим традиционалним језицима као и на енглеском и тренутно имамо ситуацију да се људи не осећају вреднима. Њихови језици нису вредни и то се одражава у социјалној дисхармонији.”
Пошто последњи попис показује да само један од 10 припадника абориџинских народа говори трдиционални језик Ђек каже да би се то могло променити уз истинску подршку свих Аустралијанаца.
“Наши језици су локални и специфични за одређено подручје и на располагању су свим људима да их користе. Као што стара изрека каже "Кад сте у Риму радите исто што и Римљани", а наши језици су уникатни за нашу земљу. Једно од старих правила је да говорите језиком земље у којој сте и Абориџини то знају. Сад учимо људи не-абориџинског порекла да такође користе то правило "
Он каже да је можда најлакше да се научи једноставан поздрав на Гарна језику.
“Један од најједноставнијих који учимо људи не абориџинског порекла је ни-да-но-ми (nee-da-no-mee) значи ‘да ли си добро?’. То је као модеран поздрав, није како Абориџини стварн опоздрављају један другог. Креирали смо ове нове фразе које прате тренд данашњег поздрвљања међу не-абориџинским људима. Традиционални поздрав који ми употребљавамо је ван-ти-ни-на (wan-ti-nii-na) где ћеш?
